Заборави све.
Јесте. Остала сам без тебе. Више се и не јављаш. Заборавио си ме. Све си заборавио. А било је много тога. Сада бих највише волела да и ја заборавим. Ме могу! Нећу! Ја нећу да заборавим све оне наше вечери од Августа до Децембра. Речи које смо разменили, погледе, додире ништа од тога ја нећу да заборавим. Боже! Како бих и могла. Све то је било сувише лепо. Стварно. Био си мушкарац који је од детета направио жену. Хвала ти за то. Једино за чим жалим је што ти нисам допустила да ме имаш. Целу. Вероватно ћу заувек жалити за тим. А толико си ти требао да будеш тај. Знам да смо се волели. Ја још волим и увек ћу. Ти си био и остаћеш моја прва права љубав. Није ми битно шта ће више бити. Није. Оженићеш се. Можда чак и са њом. Ја ћу отићи из овог града. Из града у коме си ме оставио да те чекам. У коме ме је чекање болело и уништило. Можда те за десет година сретнем, како шеташ сина................... Можда заплачемо, што није наш. Можда!!! Знам да назад нема. Она је сада ту. Остани са њом. Заборави све. Када одем, ретко ћу се враћати. Овде ће ме све сећати на нас. На тебе! И мрзим себе што сам убила љубав! Крива сам!
Додај коментар |
0 Трекбекови